Dok je kognitivno-bihejvioralna terapija pogodna za širok spektar problema koji uključuju poremećaje ličnosti i poremećaje ponašanja kod adolescenata, shema terapija koristi se isključivo za poremećaje ličnosti, sa klijentima koji imaju više od 16 godina. Takođe, Shema se koristi kao nastavak REBT, u slučajevima kada je potreban duži, kontinuiran rad, kao i u slučajevima kada drugi tipovi terapija nisu dali rezultate, ili su dali slabe rezultate. Istraživanja pokazuju da osobe sa poremećajima ličnosti koje nisu postigle napredak u ovkiru neke druge terapije imaju velike šanse za napredak ako pređu na shema terapiju.
Šta su poremećaji ličnosti?
O nekim poremećajima ličnosti već smo pisali u sekciji o dnevnom boravku, tokom koga koristimo grupne terapije u radu sa mladima, kao i u sekciji o kognitivno-bihejvioralnoj terapiji, jer REBT može da tretira neke poremećaje, kao što su bipolarni poremećaj. Shema terapija postiže najbolje rezultate kod poremećaja ličnosti koji su se tvrdo ukorenili i može predstavljati nadogradnju i nastavak REBT terapije.
Poremećaji ličnosti predstavljaju eskpanziju poremećaja ponašanja kod mladih. Na primer, poremećaj ponašanja, kao što je nečija prevelika vezanost za roditelje i strah da će ga roditelji napustiti, može kasnije da preraste u borderline poremećaj ličnosti, koji donosi potpuno povlačenje pred drugima i nesigurnost u dobre namere drugih. To se manifestuje kroz prihvatanje neke konkretne sheme ponašanja, osećanja i razmišljanja, na primer shema odbačenosti, u okviru koje pacijnet racionalizuje da njegovi problemi proističu iz odbačenosti i da je ta odbačenost od strane sveta nešto na šta ne može uticati.
Najčešći poremećaji ličnosti
Shizoidni*
Shizotipni**
Borderline***
Paranoični
Antisocijalni
Narcisoidni
Opsesivno – kompulsivni
Depresivni
Pasivno – agresivni
Sadistički / Mazohistički
* Shizoidni poremećaj podrazumeva usamljenost, neemotivnost, apatiju, ogorčenost
** Shizotipni poremećaj podrazumeva ekscentiričost, magično razmišljanje, bez bliskih prijatelja ali uz ubeđenje da osoba dobro razume ljude
*** Borderline poremećaj podrazumeva strah od napuštanja, impulsivnost, fluidnu sliku sebe, loše razumevanje signala drugih
Dakle, poremećaji ličnosti su veoma duboko ukorenjene negativne adaptacije na okruženje, često ozbiljni psihološki problemi koji međutim nemaju izraženu biološku komponentu, odnosno ne postoji neki tip deficita ili abnormalnosti u moždanim funkcijama. Oni se mogu razviti iz poremećaja ponašanja adolescenata, mogu se formirati bez faze poremećaja ponašanja ili mogu nastati kasnije u životu kada nije bilo poremećaja ponašanja u adolescenciji.
Shema terapija
Shema je vrlo aktuelan tip terapije, sa oko pola veka prakse, ali dokazano uspešna u tretiranju poremećaja ličnosti. Ključni stav shema terapije glasi da su poremećaji ličnosti suštinski loše adaptacije na određene izazove, sheme odnosno sistemi koje osoba kreira i kojih se drži. Shema je način posmatranja realnosti i način razmišljanja koji ima negativan uticaj na život pojedinca, bilo da su u pitanju poremećaji koji su jedva primetni ili poremećaji koji predstavljaju veliki problem za pojedinca, njegovu porodicu i okolinu. Primera radi, jedna od shema može biti “distanca i nepoverenje”, koja podrazumeva nekoliko istovremenih uverenja, npr. da su ljudi nepouzdani, da nisu iskreni u deljenju emocija, da svako želi nešto i da se sve može videti daleko bolje sa distance. Svako razvija svoje sheme, nekada i po 2-3 istovremeno, a dešava se i da pacijenti nezavisno razviju prilično slične sheme.
Primeri negativnih shema:
- Napuštanje / Nestabilnost: Strah da će bliske osobe nestati, biti nepouzdane, umreti ili otići zbog drugih.
- Nepoverenje / Zloupotreba: Uverenje da će osobu drugi povrediti, iskoristiti, poniziti ili lagati, s namerom.
- Emocionalna deprivacija: Osećaj da osoba nikada neće dobiti dovoljno pažnje, razumevanja ili podrške od drugih.
- Mana / Sramota: Uverenje daje osoba nevoljena, loša ili inferiorna, i da bi bila odbačena kad bi je drugi zaista upoznali.
- Socijalna izolacija / Otuđenje: Osećaj da osoba ne pripada, da je drugačija, odbačena ili isključena iz društva.
- Zavisnost / Nesposobnost: Verovanje da osoba ne može sama da se nosi sa životnim obavezama bez pomoći drugih.
- Pravo / Grandioznost: Stav da je osoba iznad drugih, da zaslužuje posebna prava i da pravila za tebe nju ne važe.
- Traženje odobravanja / priznanja: Prevelika potreba da se impresioniraju drugi i za uklapanjem, nauštrb autentičnosti i ličnih vrednosti.
Smatra se da se sheme razvijaju pre nego što osoba uđe u fazu kada se testovima može definitivno utvrditi neki poremećaj ličnosti, odnosno da ukorenjivanje i razvijanje nekih shema konačno vodi poremećajima ličnosti. Naveli smo već da se SHEMA terapija koristi od okvirno 16 godina, jer je potrebna sposobnost introspekcije i objašenjavanja svog toka razmišljanja, ali ako se kod mlade osobe vidi tendencija ka razvoju nekog od poremećaja ličnosti, može se raditi i sa mladima od 14-15 godina, kako bi se sheme identifikovale i korigovale, zaustavljajući moguću progresiju ka poremećaju ličnosti, kao medicinskoj dijagnozi. Pretpostavlja se da se sheme formiraju kao reakcije na traumatične događaje iz detinjestva, ali sama SHEMA terapija ne može se primeniti tako rano.
Kada osoba razvije neku štetnu shemu, često će biti svesna da je ta shema štetna i može razviti različite odgovore na nju. Prvi je prihvatanje sheme, odnosno predaja toj shemi, koliko god štetna bila, ubeđujući sebe da je to prosto deo ličnosti ili nešto što je “suđeno”. Drugi je izbegavanje situacija koje će aktivirati shemu, na primer ako osoba zna da se plaši vezivanja za druge, može izbegavati da joj se iko približi. Treći način je maksimalan trud da se shema kompenzuje. U istom primeru osobe koja se plaši vezivanja jer veruje da će biti odbačena, ta osoba se može preterano truditi da zadovolji drugu osobu kada se veže za nekoga da ne bi bila odbačena, što naravno nije rešenje.
Tok shema terapije
Neposredni cilj shema terapije je povećanje svesti kod klijenta o shemama koje primenjuje i povećanje kontrole nad sopstvenim mislima i ponašanjima, u okviru čega dolazi vremenom i do smanjenja intenziteta neprijatnih emocija. Tokom terapije, aktivne sheme se polako transformišu u manje zatvorene načine odgovaranja na izazove, a ima i teraputa koji smatraju da su različita zdrava ponašanja takođe tipovi shema, pa se tako može govoriti i o pretvaranju štetnih šema u zdrave tokom terapije.
Za shema terapiju ključan je odnos velikog poverenja sa terapeutom, kako bi klijent otkrio svoje najdublje porive i najmračnije misli, pri čemu terapeut ne sme da osuđuje, već da se trudi da prvo razume ponašanje i da ga onda objasni klijentu, kako bi klijentu bilo jasno da se radi o shemi i to koja je štetna po njega. Ovaj tip terapije je prepoznatljiv po tome što se problemu pristupa kvantitativno: prikupljaju se podaci, organizuju, traže se primeri, povezuju uzroci sa posledicama, odnoso klijentu se mora pružiti dovoljno dokaza da je njegova shema loša.
Shemu karakterišu i asocijativne tehnike, poput one u kojoj se klijent motiviše da vidi da istovremeno postoji više apskekata njegove ličnosti i da je dobro ako u raznim situacijama “koristi” aspekte slobodne od štetnih shema. Druga asocijativna tehnika je povezivanje događaja i osećanja sa slikama i predmetima, što često može pružiti informacije o traumi koja je izazvala shemu.
Konačno, elementi terapije, posebno sa mlađim pacijentima, uključuju emotivnu podršku kako bi se klijent ohrabrio da prepozna i krene ka ispunjavanju svojih realnih potreba, kao i trening kako bi klijent naučio da se ponaša u određenim situacijama na način koji je dobar za njega, dok mu sa vremenom takvo ponašanje, slobodno od shema, ne postane automatsko.
Važno je reći da, za razliku od dnevnog borakva, psihodrame ili kognitivno-bihejvioralne terapije, kada se uvažava stav roditelja ako izraze uverenje da je njihovom detetu potrebna neka od navedenih metoda, shema terapija se realizuje samo po proceni psihologa nakon dužeg kontakat sa klijentom, nikako kao prvi tip terapije koji se inicira.