4 sata dnevno
Tokom prvih 30 dana terapije, mladi dolaze u Centar svakog dana
Grupni rad
Grupe 3-6 mladih sa problemima koje uče da kontrolišu
Planiranje dana
Dogovaraju se ciljevi i aktivnosti za ostatak dana
Moć grupe
U grupi mladi imaju motivaciju da napreduju i pomognu drugima
Dnevni boravak je terapeutski koncept Centra za mlade i porodicu koji se pokazao kao najadekvatniji za rad sa adolescentima i mladima do 21. godine starosti u slučajevima adikcija i poremećaja ponašanja, uključujući delinkvneciju.
Koncept dnevnog boravka omogućava mladima da struktuiraju svoje vreme, tako što svakog dana borave četiri sata u Centru (pre ili posle škole). Takođe, oni dobijaju pravila kojih treba da se drže i zadatke koje treba da ispune tokom slobodnog vremena i vikenda, uz određivanje porodičnog saradnika koji pomaže u ostvarivanju tih zadataka. Cilj dnevnog boravka nije da adolescenta “skloni sa ulice”, već da se psihoterapija pruži koncentrisano, i da se stvarna promena ponašanja postigne tokom prve četiri sedmice, koliko traje intenzivna faza terapije.
Kada mlada osoba uspe da tokom četiri nedelje dnevnog boravka prekine sa štetnim ponašanjem, velika je verovatnoća da se nakon završetka intenzivne faze neće vratiti tom ponašanju, posebno u slučaju adikcija i delinkvencije. Jedan od ključnih nedostataka terapija koje traju po 1-2 sata, jednom ili dva puta nedeljno, što je najčešći model za adikcije i probleme u ponašanju, jeste to što će se adolescent između terapija vraćati problematičnom ponašanju, i posmatraće terapiju samo kao nametnutu obavezu koju ne doživljava ozbiljno. Sa druge strane, kada dođe do višenedeljnog prekida, tokom koga je adolescent naučio, oprobao i delimično ovladao potpuno novim načinom ponašanja, problematično ponašanje za njega/nju postaje manje atraktivno, jer bolje shvata njegovu štetnost i jasnije vidi alternative.
U drugoj fazi terapije, boravak u centru se smanjuje na dva sata dnevno, a u trećoj fazi na 2 sata 2-3 puta nedeljno ili u nekom sličnom ritmu koji je najpogodniji za mladu osobu. Trajanje terapije koja uključuje dnevni boravak zavisi od problema, od grupe, od same mlade osobe i više drugih faktora, ali tri meseca je tipično trajanje onog dela terapije tokom kog se realizuje dnevni boravak ili učestali dolasci. Nakon toga, često se nastavlja sa posetama jednom nedeljno ili jednom do dva puta mesečno, ali to su već individualne terapije fokusirane na kontrolu i rad na novim izazovima.
Dnevni boravak pogodan je za tri grupe problema:
Grupni rad u dnevnom boravku
Tokom dnevnog boravka mladi najveći deo vremena provode u grupnoj terapiji sa drugim mladima, čiji su problemi slični, ali nisu isti. Često su potrebne i individualne sesije, posebno u periodu privikavanja, ali cilj je da se što više vremena provede u grupi. Rad u grupi podrazumeva razgovor o događajima između dva sastanka, uključujući sve negativno i pozitivno što su učesnici doživeli ili osetili, zatim se prelazi na grupnu psihoedukaciju i završava postavljanjem ciljeva za ostatak dana i ostatak vremena do sledećeg sastanka.
Grupe poseduju brojne prednosti u radu sa mladima, među kojima su:
- Za razliku od odraslih, koji su veoma opterećeni svojim problemima i svako je u različitoj životnoj situaciji, mladi nemaju jake unutrašnje konflikte, a njihovi problemi su međusobno sličniji. Takođe, mladi nemaju jaku potrebu da govore o sebi i imaju više interesovanja za probleme drugih mladih, odnosno radije slušaju terapeuta i druge članove grupe.
- Mladi su sposobni da uče jedni od drugih, i vrlo dobro razumeju druge mlade. To čini grupni rad efikasnijim od individualnog rada, jer im omogućava da koriste modele razmišljanja i delovanja za koje su videli da su ih prihvatili drugi članovi grupe, pri čemu su skloniji i da više veruju drugim članovima grupe nego terapeutu, barem u početku, dok se ne izgradi poverenje prema terapeutu.
- Mladi se često povežu sa drugim članovima grupe, što je izuzetno korisno u terapiji. U velikom broju slučajeva videli smo kako se formira jaka veza dve osobe ili čak unutar cele grupe, i takve grupe su izuzetno terapeutski korisne.
Specifičnosti dnevnog boravka u slučajevima adikcija
Grupna terapija adikcija za mlade nije česta u Srbiji, iako u državama u kojima ih sprovode zdravstvene institucije i omladinski centri daje odlične rezultate. U našoj zemlji se adikcije uglavnom tretiraju kroz terapije sa mladom osobom i članovima porodice, što jeste dobar pristup, ali je najbolji u kombinaciji sa grupnom terapijom, na način na koji se radi u Centru za mlade i porodicu. Jedan od razloga zašto su roditelji ponekad skeptični prema grupama jeste određeni osećaj sramote zbog problema koji mlađi član porodice ima, ili čak stav da je za njihovo dete loše da bude deo grupe sa zavisnicima, jer ne uviđaju realno razmere problema.
U praksi se pokazalo da se mladi i njihovi roditelji brzo prihvataju način rada u centru, pri čemu u slučajevima adikcija postoje i neka posebna pravila:
- Detaljno se bavimo svim aktivnostima mlade osobe tokom celog dana. To se odnosi na prethodni dan i pripreme za ostatak tekućeg dana, kako bismo identifikovali obrasce koji se uklapaju u štetan model ponašanja;
- Radi se na uspostavljanju mehanizama za kontrolisanje nagona za uzimanjem droge, koji se razlikuju od osobe do osobe;
- Tokom terapije obavljaće se nenajavljeni testovi na drogu;
- Tokom terapije očekuju se krize usled neuzimanja droge, uz puno razumevanje i podršku za prevazilaženje kriza.
- Tokom prvih 30 dana terapije, mlada osoba provodi vreme samo sa onima koji podržavaju zdrav stil života.
- Saradnik iz porodice mora imati tačan uvid u sve aktivnosti mlade osobe tokom prvih 30 dana. Iako može biti naporno ili zahtevati uzimanje godišnjeg odmora, vrlo je važno da mlada osoba tokom prvih 30 dana bude konstantno nadgledana, kako ne bi uzela drogu.
Važno je reći i da svi učesnici moraju unapred shvatiti svoj položaj u Centru, odnosno moraju znati da će se promena dogoditi samo ako oni to žele, kao i da neće biti dozvoljeno da ometaju napredak drugih članova grupe jer oni možda ne žele terapiju. Nije mogoće uspešno raditi u grupi sa onima koji ne žele da se promene, odnosno njima je prvo potreban temeljniji individualni rad. Takođe, neki mladi ljudi učestvuju u terapiji i dešavanjima u centru, ali istovremeno planiraju samo da smanje štetno ponašanje, smatrajući da će moći i dalje ponekad da uzmimaju drogu. Oni često uspevaju da prikriju smanjeni nivo štetnog ponašanja od roditelja, i ako roditelji to ne primete, ili primete i ne kažu nam, šanse za trajno rešenje problema su vrlo slabe. Više od tretmanu adikcija pročitajte ovde.