Profesionalna orijentacija
Precizna profesionalna orijentacija moguća je već sa decom koja završavaju osnovnu školu, a posebno je efektivna sa mladima koji završavaju srednju školu. Orijentacija je korisna i u radu sa odraslima, najčešće kada se planira neka vrsta prekvalifikacije. Profesionalnu orijentaciju obavljaju psiholozi obučeni za rad sa specifičnim baterijama testova koji utvrđuju sposobnosti i mogućnosti osobe da se uspešno bavi određenim tipovima profesija.
Kada govorimo o sposobnostima i mogućnostima, reč je o dva slična, ali ne i ista pojma, jer za uspešno bavljenje većinom profesija nisu neophodne samo konkretne psihičke sposobnosti, već je potrebna i ličnost određenog tipa. Na primer, neko može biti sasvim sposoban da se savlada medicinu, ali previše osetljive osobe neće moći da staloženo obavljaju medicinske intervencije. To je razlog zašto profesionalna orijentacija uključuje tri segmenta: testove sposobnosti, testove ličnosti i razgovore o interesovanjima i ličnim preferencama.
Testovi sposobnosti
Testiranje sposobnosti podrazumeva proveru različitih kognitivnih kapaciteta koji predstavljaju temelj za savladavanje zahteva koje profesija postavlja. Ovi testovi obuhvataju opštu inteligenciju, koja se može proceniti kroz rešavanje logičkih problema, zatim verbalnu inteligenciju, koja se procenjuje kroz razumevanje složenih izraza, uočavanje nijansi značenja i uspeh u izražavanju misli, te logičko-matematičku inteligenciju (rad sa brojevima i logičko zaključivanje). Prostorna inteligencija/percepcija može se proceniti iz testova sa složenim figurama, a svi ovi testovi kao rezultat imaju više od jednostavnog IQ skora, već oni daju preciznu definiciju tipa inteligencije koju osoba ima. Svi testovi uspešno se mogu izvesti već sa decom koja završavaju osnovnu školu. Osim inteligencije, mogu se testirati i brzina opažanja i preciznost, što je važno za zanimanja koja zahtevaju koncentraciju i rad pod pritiskom, kao i fokus i pamćenje, što je važno za profesije u kojima se kontinuirano uči.
Testovi ličnosti
Dok sposobnosti određuju šta neko može da radi, ličnost u velikoj meri utiče na to kako će se u toj ulozi snaći, osećati i da li će dugoročno u njoj opstati. Za testove ličnosti koriste se standardizovani upitnici koji mere činioce poput ekstrovertnosti, emocionalne stabilnosti, savesnosti, otvorenosti za nova iskustva, kao i dominantne obrazaca ponašanja (npr. povučenost, radoznalost, perfekcionizam, potreba za kontrolom).
Osoba koja ima izraženu emocionalnu osetljivost i sklonost ka introspekciji teško će obavljati zanimanja koja zahtevaju brzo donošenje odluka pod pritiskom. Sa druge strane, ista ta osoba može biti izuzetno uspešna u zanimanjima koja traže empatiju, posvećenost i dubinu pristupa. Ekstravertne osobe često se dobro snalaze u dinamičnim timskim okruženjima, dok introverti dobro obavljaju poslove koji zahtevaju samostalan rad, analitičko razmišljanje i duboku koncentraciju. Osobe koje su visoko savesne i orijentisane ka pravilima često uspešno funkcionišu u strukturiranim sistemima, dok osobe koje pokazuju visok stepen otvorenosti za nova iskustva, fleksibilnost i želju da se izraze mogu sebe pronaći u kreativnim poslovima.
Rezultat testova nije neki definitivni tip ličnosti, već skor za svaku od nekoliko ključnih osobina, tj. skor koliko je ta osobina izražena. Kada se obave svi testovi, obično se izdvaja nekoliko tipova profesija koje veoma odgovaraju klijentu, uz širi krug profesija koje takođe mogu odgovarati, ali uz određeno prilagođavanje.
Želje i preference
Finalni segment profesionalne orijentacije podrazumeva razumevanje ličnih želja, motivacija i vrednosti mladih osoba. Kroz razgovor i ciljane upitnike, psiholog pokušava da otkrije ne samo šta neko želi da postane, već i zašto to želi — da li zbog lične strasti, uticaja roditelja, predstave o prestižu ili očekivanog finansijskog statusa.
U ovoj fazi se pruža prilika i da se mlada osoba suoči sa realnim zahtevima određenih zanimanja. Na primer, mnoge profesije koje su dobro plaćene podrazumevaju prilagođavanje vrlo striktnim kodeksima ponašanja (npr korporativna kultura), dok kreativne profesije, koje često deluju privlačno, podrazumevaju visok nivo samodiscipline, neredovne prihode i česte neuspehe.
Otvaramo i teme koje se retko pokreću u mlađem uzrastu, na primer koliko je osobi važna finansijska sigurnost, koliko želi da radi sa ljudima, koliko joj prija rutina i da li bi radila posao koji ne voli ako je dobro plaćen. Ti razgovori pomažu da osoba razvije realističniji pogled na sebe i svet rada, a kada se završi i razgovor konačno možemo da damo preporuke korišćenjem podataka iz sva tri segmenta orijentacije.