Iako je sama delinkvencija događaj koji se ne može obrisati, sklonost ка delinkvenciji je tip poremećaja ličnosti koji se vrlo uspešno tretira psihoterapijom.
Na delinkvenciju među maloletnicima i mlađim punoletnicima do nedavno je odgovarano samo sankcijama, uz vaspitne mere tek kada je maloletnik već u sistemu. Kasnije je ovaj pristup dopunjen radom sa delinkventom i roditeljima, nekom vrstom obaveznog savetovanja uz odlaganje kazne. Međutim, kapacitet institucija u Srbiji, – socijalnih, policijskih i pravosudnih – nije dovoljan za intenzivan rad sa delinkventima i taj zadatak u praksi najbolje obavljaju psihoterapeuti. Važno je što ranije početi sa psihoterapijom, pre nego što ponašanje postane ukorenjeno i pre nego što dođe do krivičnog procesa.
Delinkventsko ponašanje može uspešno tretirati grupnom kognitivno-bihejvioralnom terapijom, baš kao i disruptivni poremećaji ponašanja ili teškoće u učenju i koncentraciji, jer u sva tri slučaja mlade osobe se uče da posmatraju svet na realniji način i da steknu veštine koje će im pomoći da usvoje nove obrasce ponašanja.
Tipovi delinkvencije
Pod delinkvencijom se generalno podrazumeva anti-socijalno, agresivno, delinkventsko ponašanje u užem značenju, kao i kriminalno ponašanje:
- Anti-socijalno ponašanje: Ovaj tip ponašanja poseduje brojne nijanse i često zahteva samo učenje novih veština radi bolje komunikacije. Može se manifestovati kroz ulazak u potkulture i vršnjačke grupe koje su sklone delinkvenciji. U većini slučajeva korisno je posavetovati se sa terapeutom, jer anti-socijalno ponašanje donosi probleme, čak i kada ne pređe u delinkvenciju.
- Agresivno ponašanje: Agresija podrazumeva sklonost tučama sa vršnjacima, agresiju u okviru porodice ili impulsivnu agresiju, kao način reakcije u situacijama koje mlada osobe ne ume drugačije da reši.
- Delinkventsko ponašanje u užem značenju: Obuhvata dela protiv javnog reda i mira, huligansko i vandalsko ponašanje, sitne krađe, vožnja bez vozačke dozvole i drugi prekršaji i lakša krivična dela.
- Kriminalitet: Krivična dela za koja se može otići u maloletnički zatvor.
Kada govorimo o mladima i delinkvenciji, važno je reći da se uglavnom radi o dečacima, zatim da se često viđa kombinacija kognitivnih problema i delinkvencije, kao i da je droga često deo problema. Budući da je delinkventsko ponašanje u suštini neracionalno, odnosno vrlo mala dobit je posledica velikog rizika, delinkventi su često mladi sa nekom vrstom deficijencije. Iako kognitivni deficit nije moguće nadoknaditi, sa mladima koji u delinkvenciju ulaze iz nepromišljenosti može se vrlo uspešno raditi tako što se definiše jasan cilj: kakve osobe oni žele da postanu, koje svoje talente će koristiti da to ostvare i kako mogu da kontrolišu porive za delinkvantskim ponašanjem.
Obrasci razmišljanja delinkvenata
Dominacija
Delinkventi osećaju jaku potrebu da budu dominantni u međuljudskim odnosima, da pokažu svoju moć prema odraslima i vršnjacima, iako od toga vrlo brzo više nemaju koristi. Razbija se poverenje koje se očekuje između deteta i roditelja, i sa mladom osobom tada je potrebno komunicirati na drugi način, a ako su roditelji slabi, to će samo pospešiti produbiti problem.
Povlašćen položaj
Delinkventi smatraju da imaju pravo na nešto, na primer na neograničeno obezbeđivanje svih uslova od strane roditelja da nesmetano rade šta žele, da roditelji ne smeju da im se "mešaju" u privatni život ili da im uskraćuju bilo šta. Taj osećaj posedovanja prava odnosi se i na doživljaj da u školi i zajednici imaju pravo da rade šta žele, što ih brzo dovodi u konflikt sa zajednicom.
Racionalizacija
Deliknventi postepeno racionalizaciju svoje akcije, i izjednačuju delinkventske aktivnosti sa individualnošću. Stiču i više iskustva u odgovaranju na taktike sistema i terapeuta, dok u ranijim fazama nisu u tome vični. Kako vreme prolazi, delinkventi sve veštije prebacuju krivicu za svoje akcije na druge, mada je to nešto u čemu i početnici mogu biti vični, što onda odlaže obraćenje terapeutu.
Život u trenutku
Delinkventi imaju nerealne slike o posledicama svog ponašanja. Oni ne mogu da zamisle kako bi izgledalo da ostanu bez roditelja i prijatelja koji će im pomoći kada upadnu u veći problem, kako može izgledati kada roditelji više ne budu mogli da ih zaštite, niti koliko loš život ima velika većina osoba koje se bave kriminalnom.