Bračna terapija je jedan od najčešćih razloga zbog kojih osobe koje nemaju akutne psihološke probleme odlaze kod terapeuta, što je vrlo mudra i hrabra odluka.
Oko jedna trećina osoba u braku izjavljuje da nije srećna, što znači da više od polovine brakova ima barem jednog nezadovoljnog člana. Kod osoba kojima aktuelni brak nije prvi, kao i kod nevenčanih partnera, šansa da je barem jedan partner nezadovoljan je još veća. Pritom, svaki brak je drugačiji, i u mnogim vrlo neobičnim brakovima partneri su srećni, a mnogi naizgled savršeni brakovi su nesrećni.
Očekivanja određuju tok terapije
Bračni partneri na terapiju uglavnom dolaze kako bi unapredili brak u kome nešto ne štima, ili kako bi pokušali da spasu brak kada već razmišljaju o razvodu. Bez obzira na to o kojoj je od ove dve motivacije reč u konkretnom slučaju, partneri koji žele da poboljšaju brak imaju daleko veće šanse za uspeh od partnera koji su se pomirili sa time da je brak nesrećan i dolaze kod terapeuta da utvrde da li treba da ostanu u tom braku. Istraživanja su to nedvosmisleno dokazala, jer 90% terapija na koje su oba partnera došla da unaprede brak se završava uspešno, 55% terapija na koje je jedan partner došao da unapredi brak a drugi da proceni da li da ostane u braku se završava se uspešno, dok je procenat uspešnosti kada oba partnera vide terapiju kao poslednju šansu za brak oko 45%.
Uspeh je takođe određen tipom problema i brzinom napretka. Najuspešnije su terapije kada se radi na neispunjenim očekivanjima i neuzvraćenim emocijama, a složenije su terapije kada postoji neravnopravnost odnosa (jedan dominantan parntner) ili kada postoji nepoverenje, tipično zbog prevare. Bračni partneri obično očekuju barem nekakav napredak već posle prvih par sesija. Terapija koja to ne postigne uglavnom neće biti posebno uspešna, međutim u većini slučajeva zaista se brzo dolazi do vidnog efekta, pre svega kroz eliminisanje štetnih ponašanja na koja je terapeut ukazao partnerima.
Zašto bračna terapija?
Visoka uspešnost terapije
80% učesnika zadovoljno je efektom bračne terapije
Dolazak kod psihoterapeuta je prava odluka za svaki brak u krizi, a sama terapija je sve bolje prihvaćena kod mlađe i srednje generacije, koje terapiji pristupaju bez neprijatnosti. Bračna terapija je u oko 40% slučajeva veoma uspešna, u oko 25% slučajeva umereno uspešna, a u većini drugih slučajeva jednostavno nema efekta, odnosno nikada nije kontraproduktivna. Čak i kada dođe do razvoda i pored pokušane bračne terapije, istraživanja pokazuju da su bivši partneri daleko srpemniji za novu fazu života ako su brak završili terapijom, kao i da su bivši partneri koji su pred kraj braka učestvovali u terapiji u daleko boljim odnosima tokom kasnijeg života.
Najuspešniji tip psihoterapije je upravo bračna terapija, sa čak 80% učesnika koji izjavljuju da je terapija imala pozitivan doprinos. Ograničenja naravno postoje, jer efekat ne mora biti trajan i terapija uspešnije odstranjuje loše interakcije nego što uspeva da gradi dobre, ali procenat uspešnosti iz ugla partnera je veoma visok, sa manje od 20% učesnika koji se razvode u roku od dve godine.
Tehnike bračne terapije
U upotrebi je više teoretskih pristupa bračnoj terapiji. Primera radi, terapija zanovana na emocijama teži da učini jasnijim potrebe oba partnera i da omogući partneru koji nije odgovarao na potrebu drugog da to učini, putem postepenog obostranog otvaranja i putem učenja da se primarne emocije ne kanališu u negativne sekundarne emocije, na primer neuspeh u bes ili strah u očaj. Terapija fokusirana na emocije je veoma moćna, ali samo u situacijama kada su problemi emotivni, dok su u većini situacija problemi opipljiviji, od prevare, preko alkoholizma do davanje priroiteta karijeri nad brakom.
U praksi su problemi u braku često posledica sudaranja različitih životnih navika, perspektiva i očekivanja, tako da nije suštinski problem toliko u interakciji dve osobe koliko o tome da neke njihove lične osobine proizvode varnice u sudaru sa ličnim osobinama drugog partnera. Primer su traume iz detinjstva, loši odnosi sa roditeljima, navika da se reaguje silom u konfliktima, emocionalna distanciranost i drugo. Tada je bračna terapija suštinski spoj dve paralelne terapije bračnih partnera, i u takvim situacijama terapija je takođe veoma uspešna.
Bez obzira koja se tehnika koristi, bračna terapija sadrži nekoliko karakterističnih faza:
- Prvo na šta se skreće pažnja partnera je vrednost onoga što imaju, kako bi to umeli adekvatno da cene. U zaista nesrećnim brakovima tog elementa nema, ali ta situacija je veoma retka.
- Sledeća faza je identifikacija problema, u punom kontekstu, što detaljnije. Treba čuti obe strane, mišljenje obe strane o viđenju druge strane i dobiti njihov feedback na terapeutovu percepciju problema.
- Treća faza terapije je modifikacija preterano emocionalnog i disfunkcionalnog ponašanja između partnera. To je faza koja proizvodi najveći direktan efekat, jer čak i kada naredne faze ne donesu veliki uspeh, ako je ova faza uspešna, tada je i terapija sveukupno uspešna i učesnici su zadovoljni.
- Prva napredna faza terapije je podsticanje partnera da pokažu ponašanje zasnovano na pozitivnim emocijama, od koga su se do sada uzdržavali. To su ponašanja koja su uglavnom ranije postojala, ali su nestala kao posledica problema u braku.
- Druga napredna faza, kada su problemi većinski rešeni i kada su se partneri ponovo otvorili u određenoj meri, jeste rad na uspešnijoj komunikaciji. Tajna je u tome da komunikacija bude kompletna i pravovremena, a ne u tome da partneri govore ono što drugi parnter želi da čuje. Često se veruje da treba početi od komunikacije, međutim iz našeg iskustva efektivnije početi od problema i emocija.
- Za kraj, partneri se podsećaju njihovih konkretnih snaga i prednosti. Terapeut nudi predloge kako partneri dalje samostalno mogu da grade pozitivno ponašanje i kako da ne padnu u izazov da se vrate nekim svojim starim navikama.