Psihodrama je aktivnost koja poseduje terapeutski aspekt, ali se koristi i van psihoterapije, na treninzima zaposlenih, na fakultetima, na časovima glume i u drugim grupama. Psihodrama je spoj psihologije i pozorišta, pri čemu psihološki aspekt ne mora služiti u terapijske svrhe, već može istraživati želje i motivacije, služiti kao vežba za društvene situacije, za prevazilaženje predrasuda i bola, rezoluciju konflikta, ili za vraćanje na neka ranija iskustva koje su uticala na formiranje ličnosti.
Ključna premisa psihodrame jeste da tokom dramske improvizacije osobe mogu da pokažu neke svoje porive, verovanja, strahove i druge odlike ličnosti kojih često nisu ni svesna. Takođe, u dramskoj interakciji stiče se daleko bolji uvid u neke ranije situacije, kao da se premotava film, nakon čega i režiser (u psihodrami se koristi taj termin umesto “terapeut”) i sama osoba koja je bila protagonista mogu da steknu dublji uvid u određeno ponašanje, o razlozima koji su izazvali neko ponašanje, i o emocijama koje su pratile to ponašanje. Psihodrama je široko prepoznata i korišćena u psihologiji, a vuče korene iz Beča pre II sv. rata, iz kruga psihologa kojem je pripadao i Frojd.
U psihodrami ključne uloge imaju režiser, protagonista, tj. osoba koje je u centru pažnje, i učesnici. Uloga učesnika može biti veoma važna, jer recimo zadatak jednog učesnika može biti da prati protagonistu kroz dramsku situaciju kao dvojnik, koji na svoj način reaguje na dramske situacije, kako bi učesnik stekao bolji uvid u alternativne oblike ponašanja u istoj situaciji. Učesnici su članovi iste terapijske, školske ili pozorišne grupe, odnosno postepeno se gradi poverenje između učesnika i protagonista. Psihodrama se po pravilu sastoji od zagrevanja, akcije i diskusije, pri čemu je diskusija posebno važna, jer tada režiser (terapeut) daje svoje tumačenje viđenog, pri čemu su svi učesnici pozvani da daju i svoje tumačenje.
Psihodrama u radu sa mladima
Budući da nije strikno terapijska metoda, psihodrama je posebno pogodna za maloletnike koji se stide da idu kod psihologa čak i na razgovore, a posebno na terapije. Kod psihodrame nema stigme, a mladi će se neretko čak i pohvaliti prijateljima da idu na psihodramu, za koju pravilno shvataju da je to način da izraze svoje emocije, oslobode se i savladaju ponašalje u nekim kompleksnim situacijama.
Psihodramu su kvalifikovani da vode isključivo obučeni psihoterapeuti. Iako će recimo amaterska pozorišta ili radioničari često dobro organizovati igranje uloga u psihodrami, poptuno je kontraproduktivno da bilo ko sem psihoterapeuta tumači ono što je viđeno tokom akcije, i zato se savetuje isključivo psihodrama kada je režiser terapeut.
U Centru za mlade i porodicu psihodramske grupe formiramo nekoliko puta godišnje, u zavisnosti od interesovanja, pri čemu vodimo računa da su mladi koji učestvuju sličnih godina i da ih je idealno 3-5 u grupi. Iako psihodramu koristimo i kao terapeutski metod tokom dnevnog boravka, za mlade sa problemima u ponašanju, uglavnom ne mešamo grupe sa mladima koji su se javili samo za psihodramu sa mladima iz dnevnog boravka, ali ima i izuzetaka, pri čemu se dešava da mladi iz dnevnog boravka koji imaju konkretan problem, čak i postanu lideri u grupi mladih koji nemaju izraženije probleme.
Psihodrama se najčešće odigrava u nekom od pet sledećih formata:
- Dvojnik: Kada dvojnik istovremeno tumači ili paralelno glumi sa protagonistom, kako bi ponudio tumačenje ili alternativne verzije događaja.
- Ponavljanje: Kada druga osoba posle protagoniste prolazi kroz istu scenu na isti način, kako bi protagonista mogao da vidi sebe.
- Uloga drugoga: Protagonista glumi drugu osobu koja je značajna za njegov život, dok član grupe ili režiser glumi protagonistu.
- Monolog: Protagonista prolazi kroz neki od bitnih događaja iz svog iskustva, prenoseći svoje misli dok se događaj odvija.
- Scena sa više glumaca: Kompleksne situacije u kojima se deo učenika ponaša po skriptu, a deo ne, npr. scena sa protagonistom i dvoje roditelja.